Vedrana Rudan u obnovljenom izdanju knjige „Strah od pletenja“, koje je upotpunjeno novim pričama, nastavlja da piše beskompromisno, duhovito i brutalno iskreno o temama koje nas se tiču – o ljubavi, braku, starenju, bolesti, smrti, politici i licemerju. Smije se svemu, pa i sopstvenim metastazama, pokazujući da je njen glas i dalje „ljutit, nježan, prkosan i previše živ da bi ćutao“.
Govoreći o ponovnom objavljivanju knjige stare 20 godina, Rudan je istakla da joj je posebno drago što će je čitati nova publika.
„Presrećna sam što će ‘Strah od pletenja’, knjigu staru 20 godina, čitati neki drugi ljudi. Šta se u međuvremenu promijenilo? Tehnike komunikacije. Volimo se preko mreža, mrzimo se preko mreža… Ratujemo uživo“, kazala je autorka.
Ona navodi da se ljudi suštinski ne mijenjaju, zbog čega su i njeni junaci i dalje savremeni. „Čovjek se ne mijenja pa su tako i moji junaci savremeni ljudi samo bez tri mobilna telefona u torbi“, kaže Rudan, dodajući da joj se prilikom ponovnog čitanja knjige nametnula misao: „al’ se nekad dobro živjelo“. Zatim ostavlja dilemu otvorenom: „Jeste? Nije? Čitajte. Budite sa mnom. Trebate mi više nego ikad“.
Autorka ističe da su u ovoj knjizi objedinjeni njeni najvažniji tekstovi o starenju, ali i o svemu onome o čemu se često ćuti. Bez straha i zadrške, Rudan se obraća čitaocima svih generacija, onima koji još imaju snage da se suoče s istinom.
U završnoj poruci poručuje: „Nadam se da ćete u ovoj knjizi otkriti ono što sam ja otkrila juče, život je ipak prekrasan.“
Izvor: CdM
Naslovna fotografija: HRT_screenshot
