Masna jetra se najčešće dovodi u vezu sa gojaznošću, ali sve češće pogađa i osobe koje imaju normalnu tjelesnu težinu, zbog čega mnogi ne posumnjaju na problem i otkriju ga tek u kasnijoj fazi.
Prema procjenama, više od 25 odsto odraslih u svijetu ima masnu jetru, što je čini najčešćom hroničnom bolešću ovog organa. Posebno zabrinjava činjenica da između 10 i 20 odsto oboljelih nije gojazno, što dodatno otežava pravovremeno otkrivanje, kaže prof. dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada, farmacije i integrativne medicine.
“Jetra dugo može da bude oštećena, a da to ne osetimo, jer nema nervne završetke za bol. Zato masna jetra često prolazi neprimećeno, a simptomi su blagi i nespecifični, pa mnogi pacijenti za problem saznaju tek kada bolest uznapreduje”, upozorava prof. dr Vešović.
Zdrava jetra sadrži manje od pet odsto masti, a kada taj procenat poraste iznad pet do deset odsto, dolazi do pojave masne jetre ili steatoze. Iako je višak kilograma najčešći faktor rizika, bolest se može razviti i kod osoba koje nisu gojazne.
Ako se ne otkrije na vrijeme, kod 20 do 30 odsto pacijenata stanje može preći u upalu jetre – steatohepatitis, a zatim dovesti do fibroze, ciroze, pa čak i raka jetre.
“Oštećenje jetre ne pogađa samo ovaj organ, već je povezano i sa većim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, zbog čega je rano otkrivanje i promena životnih navika od ključnog značaja”, ističe dr Vešović.
Kako navodi, uzrok mogu biti insulinska rezistencija, povišene masnoće u krvi, genetika, ali i savremeni način života.
“U takvim slučajevima presudnu ulogu mogu da imaju insulinska rezistencija, povišeni trigliceridi i holesterol, genetska predispozicija, ali i način života. Visok unos prostih šećera, naročito fruktoze iz gaziranih pića i industrijskih proizvoda, nedovoljno kretanja, hronični stres i manjak sna dodatno opterećuju jetru, bez obzira na telesnu težinu”, navodi ljekar.
Masna jetra rijetko daje jasne simptome, ali postoje suptilni znakovi upozorenja.
“Umor, manjak energije, nadimanje, nelagodnost ispod desnog rebarnog luka ili povišeni enzimi jetre često su jedini znaci da nešto nije u redu. Upravo zbog toga, redovni preventivni pregledi su izuzetno važni”, savjetuje dr Vešović.
Ipak, ova bolest se često može ublažiti ili potpuno povući promjenom navika.
“Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i kontrola šećera, pritiska i masnoća u krvi mogu značajno da poprave stanje i spreče napredovanje bolesti. Ključ je u doslednosti i postepenim, održivim promenama koje dugoročno rasterećuju jetru”, poručuje dr Vešović.
Izvor: Nezavisne
